Dođe Štef u gostionicu. – Konobar, pet gemišta!

Strusi Štef pet gemišta i zove: – Konobar, tri gemišta!

Strusi Štef tri gemišta i zove: – Konobar, dva gemišta!

Strusi Štef dva gemišta i umornim glasom zove: – Konobar, dajte mi jedan gemišt, ali od nekog boljeg vina.

Od ovog što ste mi nosili, čim manje pijem, tim sam pijaniji!

Dosao Štef na ispovijed:

Velečasni zgriješio sam, pokupio sam autostopisticu,

ona se pocela migoljiti i maziti me po nozi,

ja nabijem gas i odvezem je njenoj kući.

Pa gdje si sagriješio?

U mislima, sveti oče.

U redu, sad otiđi doma i za pokoru popij tri kante vode.

Ali oče tko još pije toliku vodu za pokoru? – Vol, dragi Štef, vol.

Čim je čula da joj je dedek vumrl, Barica je brže-bolje doletela do bake koja ima već 95 let, sam da bi ju malo utješila.

Pita ona: “Pa baka, najte se srditi, al kak se to zapravo dogodilo? Kak je dedek išel?”

Baka si obriše oči s robcom i veli: “A čuj, srce ga je strefilo dok smo se zabavljali u nedelju vjutro, baš dok smo ono… znaš već kaj.”

Barica se prekrstila i s obe ruke primila za glavu: “Isusek baka! Pa kak vas nije sram? Vi skoro sto let imate, a još se po krevetu lovite! Pa to je čisto zazivanje vraga bilo!”

“A ne, draga moja”, polako će baka, “prije puno let, kad smo vidli da smo već stari i nikakvi, skužili smo da nam je najbolje to delati dok v crkvi zvona zvoniju. To nam je bil savršen ritam. Polako, polagano i navek isto. Niš nas nije bolelo, niš nam nije bilo prenaporno… Jednostavno: nutra na Ding, a van na Dong.”

Baka na tren zastane, otpije malo gemišta, obriše suzu i zavzdahne: “I da taj dan nije naišel onaj prokleti sladoledar s onim svojim zvončekom na kombiju… dedek bi još i danas bil živ.”

Veli Štef Joži: -Znaš, Joža, tek zde shvaćam onu izreku da su babe poput vina. 

Joža začuđeno pita: Kak to misliš?? Daj mi reči da i ja znam.

Odgovori Štef: Pa čim su starije sve več sličiju bačvi za vine!

Vozi se po Zagorju američki novinar i traži materijal za svoj članak.

Kad na jednom na malom proplanku ugleda čovjeka i medvjeda kako sjede jedan nasuprot drugom.

Sav začuđen, prilazi bliže i bliže, kad tamo vidi kako Štef i medvjed igraju šah.

Gleda on to kad tamo medo stisne Štefu šah, pa kroz par poteza stisne Štefa u kut, pa opet šah i na kraju, normalno mat.

Kad je to vidio nije mogao vjerovati svojim očima, pa veli Štefu: “Štef boga ti, evo tu imaš ček od 50. 000 dolara, prodaj mi tog medvjeda.

Toga medveda moram odvesti u Ameriku, to svijet mora vidjeti. A Štef će njemu: “Ma budalo, zemi mene, vodim 3: 2!

Imal je Štefek fiću i dogodi mu se gumi defekt na cesti.

Okrene on fiću na krov i mijenja gumu.

Prolazi prijatelj Marko i upita ga:

Pa dobro Štef, kaj to delaš?

Odgovara Štef: Pa kaj ne vidiš da menjam gumu.

Marko ga upita: Pa kaj se tak menja guma?

A Štef mu odgovara: Pa nebuš ti mene vučil kak se menja guma.                                

Pa već 20 let imam biciklina.

Leži štef u grabi i dolazi policajac.

Pita policajac: “Pa kaj tu delaš, zakaj ležiš vu grabi???”

Odgovara Štef: “A gospon policajac ja iščem…”

Na to će policajac zbunjeno: “Iščeš? A kaj si zgubil?”

Štef odlučno odgovara: “Ravnotežu!!!”

Prodaje kumica jabuke na placu i viče:

“JABUKE, ČERNOBILSKE JABUKE!!”

Dođe jedan čovjek pa joj kaže:

“Kako se usuđuješ prodavati takve jabuke! Tko će ti to kupiti?”

Kumica: “Kupuju ljudi,kupuju!

Nevjesta za svekrvu, svekrva za nevjestu, punica za zeta, zet za punicu, albanci za srbe, hrvati za slovence..

Kupuju ljudi,kupuju!

Zezali Štefeka zato jer se zove Štefek Pizdek, pa odlučio promijeniti ime.

Ode on tako jednog dana da promijeni ime i vrati se sav sretan

Pita ga Blaž: “Onda, Štefek Pizdek, si promijenil ime?”

Odgovara Štefek veselo: “Jesam, jesam, nebute me više zezali!”

“I, kak se onda sad zoveš?” pita Blaž.

“Više nisam Štefek Pizdek, sad sam Ivek Pizdek!”, odgovara Štefek.